Демографска слика Горње Топлице и Косанице је суморна и представља један од горућих проблема ове економски сиромашне области, која по поршини од 952 квадратна километра заузима 12. место у Републици Србији.

            Током минулих седам деценија миграција је у овом делу Србије попримила размере ''беле куге'', која узима свој велики данак.

            Статистика је неумољива, подаци поражавајући. Наиме, године 1953. у Општини Куршумлија, коју су у минулом столећу пустошили ратови, у деведесет насеља, живело је 39.772 становника, а 2011. године остало их је 19.011 или 20.761 житеља мање.

            Нестао је један град, а четири планинска села и десетак заселака, на источним обронцима Копаоника, Соколовице и Радан -планине, нестала су са географске карте. У селима Вукојевац, Тачевац, Парада и Растелица дим се из оџака не вије, јер тамо више нема живе душе. У овим забитим селима ни пас да се огласи и најави долазак незнаног госта.

            Утрнула су стара огњишта, а судбину ових насеља у најскорије време доживеће још нека села, попут Жалице, Ораовца, Преветице, Васиљевца, Горњег Точана, Орловца, Прекорађе, Трпеза, Паваштице, Мачје Стене, Трна и Васиљевца и још неких, у којима је, према подацима пописа из 2011. године, остало свега три до осам душа.

            Према првим незваничним подацима пописа становништва из 2022. године у Општини Куршумлија живи 15.675 становника, што значи да на један квадратни километар долази 16 душа.

            У вароши Куршумлија је 11.671 становник, док их је на селу остало 4.044.

            Очигледно, миграција становништва не јењава. Отиче река без повратка.

            У напуштеним и остарелим куршумлијским селима и домовима на издисају слику употпуњава све више времешних душа и руку нејаких за привређивање, запустеле и закоровљене њиве, ливаде, воћњаци и баште. Самују старине и море сећања, заборава и успомена, а такође и звуци громогласне тишине, као и жал за прохујалим временима, када су села била пуна младости и живота.

            Административна линија са суседним општинама Лепосавић и Подујево, односно са Косовом и Метохијом, дуга је безмало 105 километара. Дуж те линије се налази деветнаест села која припадају општини Куршумлија: Штава, Мрче, Требиње, Парада, Растелица, Жегрова, Трмка, Тачевац, Вукојевац, Дабиновац, Крток, Преветица, Матарова, Мердаре, Васиљевац, Мачја Стена, Трпезе, Трн и Добри До.

            У овим насељима, према попису из 1961. године, било је укупно 5.763 становника, а 2011. године остало их је свега 670.

            Општина Куршумлија, некадашњи Косанички срез, највећи број становника је имала када се у њеном саставу налазило десет села (Барбатовац, Кашевар, Кутловац, Више Село, Горње и Доње Гргуре, Рашица, Церовица, Музаће, Џукела и Чунгула), која од 1953. године територијално припадају Јастребачком срезу, односно Општини Блаце.

            Те године Косанички срез је имао 100 насеља, 8.891 домаћинство и 43.574 становника.

            Пажњу привлаче и подаци о најмногољуднијим селима. Према попису из 1948. и 1953. године највећи број житеља имала су насеља Куршумлија, Рача и Спанце. Тих година у Спанцу је живело 1.054, односно 1.062, а у Рачи 1.016, односно 1.000 становника.

            Варошица испод скута узвишења Самоково, на ушћу Бањске у Топлицу, године 1910. је имала 1.553, Рача 1.424 становника, док је у Куршумлији 1948. године пописано 2.382 становника, а 1953. године 2.694 житеља.

                                                                                                                                                                                       Р. Глигоријевић