16
uto, okt
Šesti memorijalni turnir ”Vojkan Bakić - Baka“
Kategorija: Društvo

Šesti memorijalni turnir ”Vojkan Bakić - Baka“

     U nedelju, 30. septembra, u sportskoj hali u Kuršumliji, održan je šesti Memorijalni turnir „Vojkan Bakić - Baka“, u znak sećanja na dugogodišnjeg sportskog radnika, košarkaša i predsednika Košarkaškog kluba „Kuršumlija“.

     Tokom ”Dana košarke”, u prepodnevnim časovima, odigrane su utakmice mlađih kategorija, zatim je usledilo svečano otvaranje turnira, u prisustvu porodice Bakić, brojnih prijatelja i zaljubljenika u košarku, pred prijateljsku utakmicu između KK ”Probasket” iz Prokuplja i KK ”Kuršumlija” iz Kuršumlije, da bi nakon dodele medalja i pehara, sa predstavnicima organizacionog tima i sina pokojnog Vojkana - Aleksandra Bakića, odigrana i završna utakmica veterana.

    Vojkanova majka - književnica Danica Bakić, u ime porodice, sportisitima i ekipi RTV Kuršumlija, na čemu ovom prilikom zahvaljujemo, uručila je dresove sa imenom Vojkana Bakića, u znak sećanja na šesti memorijalni turnir.

     Nakon odigrane utakmice, predsednik KK ”Probasket” iz Prokuplja - Boban Petrović, uputio je zahvalnost KK ”Kuršumlija” na pozivu za učešće na turniru, uz sećanje na velikog prijatelja - Vojkana Bakića, koji je svojim nesebičnim zalaganjem zadužio kuršumlijski sport i košarku.

     Igrač KK ”Kuršumlija” - Veljko Avramović čestitao je ekipi ”Probasket”-a na pobedi, naglašavajući da su oni još uvek u pripremnom periodu, tako da tek u vremenu koje predstoji očekuju bolje rezultate.

     Najbolji igrač turnira i predstavnik KK ”Probasket” - Lazar Lazović, naglašava da je, bez obzira na veliku razliku u rezultatu, utakmica bila sasvim korektna.

     Supruga pokojnog Vojkana, Vesna Bakić, istakla je da su ovi dani istovremeno lepi i teški. Lepi, jer čuvaju sećanje na najlepši mogući način, kroz sport i košarku, teški, jer uvek postoji praznina.

     Igrači - veterani: Nebojša Obradović i Srđan Kostić kažu da svake godine, za svog velikog, rano preminulog prijatelja - Vojkana Bakića Baku, simbolično odigraju utakmicu veterana, uz poruku porodici Bakić, koju su uputili, kao i svi sagovornici, da ostanu jaki i ponosni na tako velikog čoveka i sportistu.

     Trener - Nikola Milijanović ističe da je zadovoljan organizacijom i samom tradicijom održavanja memorijalnog turnira, jer se jedino na taj način može održati sećanje na Baku, koji je mnogo dao za kuršumlijski košarkaški klub i košarku.

     U našu redakciju pristiglo je i pismo Bakine sestričine Jovane, sledeće sadržine:

     ”Današnji dan simbolizuje kraj jednog meseca u ovoj godini. Svaki kraj otvara uvek jedan novi početak života, stvaranja, trajanja.

     Evo, već šesta godina… Uporni počeci, uporni krajevi i svaki put novo rađanje osećanja, koja bude tvoje ime. Tuga, koja razara srce, a bol od koje suze peku kao žarište…

     Nedostajanje. Šta za sve ove ljude, danas prisutne, znači reč NEDOSTAJANJE? Da li može nedostajati neko ko živi kroz svu ovu decu, koja se bave nečim plemenitim, kao što je sport i svakodnevno oživljavanje uspomene na nekog, ko je, sam po sebi, nosio plemenitost?!

     Ti, sa nekog dalekog, lepšeg mesta, evo, već šestu godinu, isijavaš živost kroz tvoju najveću dečačku ljubav - košarku, kroz svako pucketanje parketa pod patikama tvoje dece, koju si voleo do poslednjeg poluvremena.

     Svakim sećanjem na tebe, stvaraš od svih nas, bolje ljude. Svakim sećanjem na tebe, ma koliko povređeni bili, shvatamo da, među ovaj surovi svet, čovek ipak može biti pošten, vredan, borben i hrabar, uvek nasmejan i vedar, spreman da, svojom iskrenošću i dobrotom, uvek pomogne drugome. Svojim primerom stvaraš borce. I dalje…

     Negde daleko, na mnogo lepšem mestu, stvaraš jedan novi tim, koji nije uvek pobednički, ali je zauvek TIM POBEDNIČKOG SRCA.

     A trajaćeš, jedini, jer svaki kraj donosi novi početak nedostajanja TEBE.

     Za sve što je bilo - nedostaješ, za sve što dolazi - nedostaješ.

     Ti si me naučio da dobro vidimo samo srcem, da je suština nevidljiva očima.

    Upravo vreme, koje si utrošio na tvoju košarku, čini je toliko dragocenom. Ljudi su zaboravili tu istinu, ali Ti ne smeš da je zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za tvoju košarku. Ti si zauvek odgovoran za tvoju decu… Zato, bodri ih sa neba i kad sudija proglasi kraj.

     Ponekad, kad mislimo na nekog

     Posebnog, sve ostalo se utiša…