Унука Зорица сачувала Видине фотографије

Kategorija: Društvo / Komentara: 0 petak, 27 oktobar 2017 00:40

       Трагање за фотографијом Видосаве Виде Димитријевић је уродило плодом.

    Њена унука по мајци, Зорица Ђумић Коларевић, која живи у Земуну, сачувала је две фотографије жене, чија је лепота мамила уздахе младића и дивљење становника варошице подно Самокова. Хвала јој!

      „Моја баба по мајци звала се Јелица. Она и Вида су биле сестре, тако да су међусобне посете и дружења била готово свакодневна појава - каже Зорица, иначе, моја школска другарица из Гимназије „Радош Јовановић Сеља'' у Куршумлији и наставља:

     "Видосава је била изузетне лепоте, уз то и богата. Облачила се по последњој моди. Шешири, који се виде на главама рођака и вршњакиња, њени су. Шешире и хаљине је набављала у Паризу и сву своју гардеробу и девојачку спрему чувала је у посебној соби куће, у којој је живела њена породица. Врата на тој просторији била су увек закључана, тако да је за најужу родбину била привилегија да у девојачку собу уђу. У њој је све било на свом месту и за пример, педантно и са укусом сређено. Нажалост, због своје прве, а неузвраћене љубави, Вида није засновала породицу. До краја живота остала је са својом ретко виђеном лепотом, уклетом судбином и самоћом. 

     Идуће године навршава се век од завршетка Великог отаџбинског рата. Зорица се радо сећа Петра Милојковића из Куршумлије (на слици са саборцем Живаном Антићем из Куршумлије, родом из оближњег села Крчмара), који је преживео оба Балканска рата и Солунски фронт, највећу српску трагедију, и осетио чари слободе у коју је уградио себе. 

     „Петар је био мој деда. Тачније, моја мајка Горица била је његова кћерка. Добро сам га упамтила и још увек чувам његове фотографије и ратна одликовања са ''Албанском споменицом'' - прича Зорица и додаје да је Петар, иначе, резервни капетан српске војске, чији преци корене вуку из Вучитрна, између два светска рата, неко време, био председник општине Куршумлија. 

     „Деда Пера, како су га звали - вели Зорица - био је маркантна, угледна и виђена личност у ондашњој варошици на ушћу Бањске у Топлицу. И стари, и млади, поштовали су га и уважавали због његових, не само ратних подвига, рана и заслуга у борбама за ослобођење отаџбине, већ и по доброти, патриотизму и човекољубљу. Доживео је дубоку старост, али је живео без пензије и било каквих примања, говорећи да очекивања ратника са Крфа и Солуна, са бојишта Великог рата, нису испуњена.

     Солунци из Куршумлије (с лева на десно): Душан Најдановић, индустријалац, Пешић, поштански чиновник, Петар Пера Милојковић, резервни капетан, Мијат Станковић, кројач и Велимир Томић, књижар.

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Радољуб Глигоријевић

 

(Снимљено: 1968. године)

 

 

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      

 

 


    

 

 

         

Podelite ovaj članak