Прошлост Куршумлије на једном месту

Kategorija: Društvo / Komentara: 0 petak, 17 novembar 2017 17:38

Из пера Радољуба Глигоријевића појавила се нова књига, овога пута под насловом ''Косаница увек немирна беше''

            Куршумлија је добила још једно дело које завређује пажњу читалаца и шире јавности. Реч је о књизи Радољуба Глигоријевића поетског наслова ''Косаница увек немирна беше'', штампаној поводом стогодишњице Великог отаџбинског рата и Топличког устанка 1917. године.

            - Богата прошлост слободарске Горње Топлице и устаничке Косанице нашла се на једном месту. Додуше, реч је о делу бурне прошлости, досад истраженој, а херојски народ краја, какав је несумњиво област Топлице и Косанице, и његове слободарске традиције, има ''материјала'' за више оваквих књига. Неке су написане, али већи део тек треба да буде написан - каже аутор, који је, на 376 страна, илустрованих са 280 пожутелих и фотографија у боји, сместио најзначајније актере и догађаје од памтивека до најновијих дана, у шест поглавља: ''Немањина престоница кроз времеплов'', ''Живот у слободи после 424 године робовања под Турцима'', ''У борби за слободу Косаница увек немирна беше'', ''Други светски рат'', ''78 дана пакла с неба'' и ''Симболи трајања'' која, између осталог, садрже спискове оних који су себе уградили у темеље слободе. Њихов број није мали, а списак, нажалост, још увек није коначан.        

            - ''Косаница увек немирна беше'', тридесет прво дело овог аутора по реду, књига је многих књига - историјска и завичајна читанка, зборник и збирка докумената и истовремено јединствен предлог за читање историје овога краја у коме је народ, кад год је затребало, херојски бранио отаџбину, слободу, част, достојанство и национално биће - сматра рецензент Ратомир Ицић, професор историје.

            У њој се налазе сазнања од памтивека, а таквих рукописа, који подсећају на судбоносна поглавља наше прошлости, мало имамо. Зато ова вредна публикација заслужује пажњу и место јој је у свим библиотекама, у домовима Топличана и Косаничана. Њен значај је и у томе што је писана лаким и разумљивим стилом, без сувишних детаља, па се са занимањем чита и лако памти.

            Ово дело је ризница историјских података и описа догађаја. Аутор не даје историјску оцену тих дешавања, већ то препушта суду историје. Он није историчар, али нам презентује грађу, која је драгоцена и подстицајна за многа истраживања. Надам се да ће Радољуб Глигоријевић наставити да на томе и даље ради.

            Топличани и Косаничани, садашње генерације и будући нараштаји, могу бити поносни на хероизам својих предака и њихову улогу у српској историји, када су, како песник каза, ''изгинули да свагда живи буду''.

            Труд Радољуба Глигоријевића се исплатио. Богатији смо за сазнања о овом слободарском крају Србије.

''Косаница увек немирна беше'' је писана с циљем да се прошлост Горње Топлице и Косанице, бар у фрагментима, сачува од заборава.

- На публицистичко и историјско-истраживачки начин - оцењује рецензент Петко Марјановић, професор историје и музејски саветник - аутор је описао многе историјске догађаје, најзначајније учеснике тих догађаја, али и још увек недовољно истражена дешавања на том подручју, људе, записе, легенде и митове. Уз помоћ скромних историјских извора, користећи обимну литертуру, Глигоријевић је, захваљујући публицистичком дару, успео да прикаже прошлост Топлице и Косанице.

Велики број фотографија у књизи очито сведочи о минулим временима, људима и догађајима, али и више од тога, јер свака фотографија би могла да буде и поднаслов текста. Вештим избором фотографија, аутор је настојао да читаоцу створи визуелну слику прошлости овога краја, од зачетка цивилизације до краја двадесетог века. Глигоријевић се латио тешког и замашног посла - да од заборава отргне прошлост краја у коме је поникао и у коме живи и ствара. Овом књигом он је одужио дуг завичају.

Књигу ''Косаница увек немирна беше'' препоручујем садашњим и будућим генерацијама, јер само колективно, као народ, прошлост можемо да сачувамо од заборава. Аутор је овим делом то и постигао.

Објављивањем овог рукописа нараштаји добијају корисну књигу, приручник за изучавање прошлости Куршумлије и околине. Заслуга писца је и у томе што ће дати подстицај млађим генерацијама да брижљиво чувају материјалне вредности и негују слободарске традиције својих храбрих и поносних предака, славних Топличана и Косаничана.

            - Мало је крајева у Србији који су имали тако бурну историјску прошлост као што је то област Топлице и Косанице, а да су истовремено тако мало историографски истражени. Зато је сваки рад из ове области драгоцен и треба га подржати, јер се тиме обогаћује мозаик прошлости народа овог краја.

Рукопис Радољуба Глигоријевића из Куршумлије ''Косаница увек немирна беше'' заслужује сваку похвалу. Аутор је уложио и труда, и времена да, комбинацијом аутентичних докумената и истинитих сећања актера на људе и догађаје из прошлости овог краја, из посебног угла, унесе више светла у та дешавања и прикаже нам трагичне дане из времена кад се ратовало и за слободу отаџбине гинуло. Тако је настао овај занимљив рукопис који сведочи о славној, али и истовремено трагичној прошлости народа у овој области.

Велика је заслуга аутора што је прикупио, обрадио и хронолошки систематизовао веома драгоцену грађу за будуће истраживаче и историчаре и од заборава сачувао судбине појединаца, њихових фамилија, села и сеоских општина.

У Топличком округу Косанички срез је имао најбурнију прошлост, почев од раног средњег века до данашњих дана.

            Косанички срез један је од најмањих и ретких у Краљевини Србији који је имао већи број становника 1910. него 1921. године. Наиме, 1910. године имао је 25.864 становника, а у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године изгубио је више од хиљаду житеља. Раст становништва у овом крају је забележен тек 1931. године - каже рецензент мр Радоје Костић, професор историје.

            - Сваки део Србије има свој део историје, а Топлица и Косаница има посебно место као подручје вечитих ратника и патника. Топличанима и Косаничанима као да је судбина наменила да увек буду у првим борбеним редовима, можда због тога што су, као слободоумни народ, најмање могли да подносе ропски јарам, намете, погроме и прогоне. Историчари су доста простора посветили отаџбинским ратовима, али је историја, као и увек, велику пажњу, посветила догађајима који су се у то време одиграли на овом простору, везујући их за истакнуте актере.

            Међутим, књижевност је најчешће оплемењена историја.

            Глигоријевић је одлучио да проговори на сасвим други начин, да пером књижевника загребе у људске душе, да завири у осећања и стремљења оних које историја не помиње, а они, иако наизглед мали људи, судбински су везани за токове догађаја, многи од њих су властитом крвљу исписали своју страницу историје овог краја.

            Глигоријевић је доказао да је родољуб, а међу родољубима нема малих људи. По њему, а то је истина, човек је велик ако је спреман да у реденик, уместо зрна, стави своје срце. По неком неписаном правилу непријатељи свој бес исказују на недужном народу, а завојевачи су због својих неуспеха били кивни на све што је српско. Топличка и косаничка села су због тога била масовна стратишта, пламене буктиње. Кад у борбу крену мајке, сестре, жене и деца, капу доле. Да се не заборави. Признање им је овом књигом одао и Радољуб Глигоријевић, потомак оних који у ослободилачким ратовима падоше, гледајући у сунце, али ће многи од њих вечито живети на страницама ове обимне књиге. Писац је према њима испунио свој дуг - оцењује Славољуб Димитријевић.

Малина Маја Савић

Podelite ovaj članak