16
uto, okt
Прошлост Куршумлије на једном месту
Kategorija: Društvo

Прошлост Куршумлије на једном месту

Из пера Радољуба Глигоријевића појавила се нова књига, овога пута под насловом ''Косаница увек немирна беше''

            Куршумлија је добила још једно дело које завређује пажњу читалаца и шире јавности. Реч је о књизи Радољуба Глигоријевића поетског наслова ''Косаница увек немирна беше'', штампаној поводом стогодишњице Великог отаџбинског рата и Топличког устанка 1917. године.

            - Богата прошлост слободарске Горње Топлице и устаничке Косанице нашла се на једном месту. Додуше, реч је о делу бурне прошлости, досад истраженој, а херојски народ краја, какав је несумњиво област Топлице и Косанице, и његове слободарске традиције, има ''материјала'' за више оваквих књига. Неке су написане, али већи део тек треба да буде написан - каже аутор, који је, на 376 страна, илустрованих са 280 пожутелих и фотографија у боји, сместио најзначајније актере и догађаје од памтивека до најновијих дана, у шест поглавља: ''Немањина престоница кроз времеплов'', ''Живот у слободи после 424 године робовања под Турцима'', ''У борби за слободу Косаница увек немирна беше'', ''Други светски рат'', ''78 дана пакла с неба'' и ''Симболи трајања'' која, између осталог, садрже спискове оних који су себе уградили у темеље слободе. Њихов број није мали, а списак, нажалост, још увек није коначан.        

            - ''Косаница увек немирна беше'', тридесет прво дело овог аутора по реду, књига је многих књига - историјска и завичајна читанка, зборник и збирка докумената и истовремено јединствен предлог за читање историје овога краја у коме је народ, кад год је затребало, херојски бранио отаџбину, слободу, част, достојанство и национално биће - сматра рецензент Ратомир Ицић, професор историје.

            У њој се налазе сазнања од памтивека, а таквих рукописа, који подсећају на судбоносна поглавља наше прошлости, мало имамо. Зато ова вредна публикација заслужује пажњу и место јој је у свим библиотекама, у домовима Топличана и Косаничана. Њен значај је и у томе што је писана лаким и разумљивим стилом, без сувишних детаља, па се са занимањем чита и лако памти.

            Ово дело је ризница историјских података и описа догађаја. Аутор не даје историјску оцену тих дешавања, већ то препушта суду историје. Он није историчар, али нам презентује грађу, која је драгоцена и подстицајна за многа истраживања. Надам се да ће Радољуб Глигоријевић наставити да на томе и даље ради.

            Топличани и Косаничани, садашње генерације и будући нараштаји, могу бити поносни на хероизам својих предака и њихову улогу у српској историји, када су, како песник каза, ''изгинули да свагда живи буду''.

            Труд Радољуба Глигоријевића се исплатио. Богатији смо за сазнања о овом слободарском крају Србије.

''Косаница увек немирна беше'' је писана с циљем да се прошлост Горње Топлице и Косанице, бар у фрагментима, сачува од заборава.

- На публицистичко и историјско-истраживачки начин - оцењује рецензент Петко Марјановић, професор историје и музејски саветник - аутор је описао многе историјске догађаје, најзначајније учеснике тих догађаја, али и још увек недовољно истражена дешавања на том подручју, људе, записе, легенде и митове. Уз помоћ скромних историјских извора, користећи обимну литертуру, Глигоријевић је, захваљујући публицистичком дару, успео да прикаже прошлост Топлице и Косанице.

Велики број фотографија у књизи очито сведочи о минулим временима, људима и догађајима, али и више од тога, јер свака фотографија би могла да буде и поднаслов текста. Вештим избором фотографија, аутор је настојао да читаоцу створи визуелну слику прошлости овога краја, од зачетка цивилизације до краја двадесетог века. Глигоријевић се латио тешког и замашног посла - да од заборава отргне прошлост краја у коме је поникао и у коме живи и ствара. Овом књигом он је одужио дуг завичају.

Књигу ''Косаница увек немирна беше'' препоручујем садашњим и будућим генерацијама, јер само колективно, као народ, прошлост можемо да сачувамо од заборава. Аутор је овим делом то и постигао.

Објављивањем овог рукописа нараштаји добијају корисну књигу, приручник за изучавање прошлости Куршумлије и околине. Заслуга писца је и у томе што ће дати подстицај млађим генерацијама да брижљиво чувају материјалне вредности и негују слободарске традиције својих храбрих и поносних предака, славних Топличана и Косаничана.

            - Мало је крајева у Србији који су имали тако бурну историјску прошлост као што је то област Топлице и Косанице, а да су истовремено тако мало историографски истражени. Зато је сваки рад из ове области драгоцен и треба га подржати, јер се тиме обогаћује мозаик прошлости народа овог краја.

Рукопис Радољуба Глигоријевића из Куршумлије ''Косаница увек немирна беше'' заслужује сваку похвалу. Аутор је уложио и труда, и времена да, комбинацијом аутентичних докумената и истинитих сећања актера на људе и догађаје из прошлости овог краја, из посебног угла, унесе више светла у та дешавања и прикаже нам трагичне дане из времена кад се ратовало и за слободу отаџбине гинуло. Тако је настао овај занимљив рукопис који сведочи о славној, али и истовремено трагичној прошлости народа у овој области.

Велика је заслуга аутора што је прикупио, обрадио и хронолошки систематизовао веома драгоцену грађу за будуће истраживаче и историчаре и од заборава сачувао судбине појединаца, њихових фамилија, села и сеоских општина.

У Топличком округу Косанички срез је имао најбурнију прошлост, почев од раног средњег века до данашњих дана.

            Косанички срез један је од најмањих и ретких у Краљевини Србији који је имао већи број становника 1910. него 1921. године. Наиме, 1910. године имао је 25.864 становника, а у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године изгубио је више од хиљаду житеља. Раст становништва у овом крају је забележен тек 1931. године - каже рецензент мр Радоје Костић, професор историје.

            - Сваки део Србије има свој део историје, а Топлица и Косаница има посебно место као подручје вечитих ратника и патника. Топличанима и Косаничанима као да је судбина наменила да увек буду у првим борбеним редовима, можда због тога што су, као слободоумни народ, најмање могли да подносе ропски јарам, намете, погроме и прогоне. Историчари су доста простора посветили отаџбинским ратовима, али је историја, као и увек, велику пажњу, посветила догађајима који су се у то време одиграли на овом простору, везујући их за истакнуте актере.

            Међутим, књижевност је најчешће оплемењена историја.

            Глигоријевић је одлучио да проговори на сасвим други начин, да пером књижевника загребе у људске душе, да завири у осећања и стремљења оних које историја не помиње, а они, иако наизглед мали људи, судбински су везани за токове догађаја, многи од њих су властитом крвљу исписали своју страницу историје овог краја.

            Глигоријевић је доказао да је родољуб, а међу родољубима нема малих људи. По њему, а то је истина, човек је велик ако је спреман да у реденик, уместо зрна, стави своје срце. По неком неписаном правилу непријатељи свој бес исказују на недужном народу, а завојевачи су због својих неуспеха били кивни на све што је српско. Топличка и косаничка села су због тога била масовна стратишта, пламене буктиње. Кад у борбу крену мајке, сестре, жене и деца, капу доле. Да се не заборави. Признање им је овом књигом одао и Радољуб Глигоријевић, потомак оних који у ослободилачким ратовима падоше, гледајући у сунце, али ће многи од њих вечито живети на страницама ове обимне књиге. Писац је према њима испунио свој дуг - оцењује Славољуб Димитријевић.

Малина Маја Савић