24
sub, avg
ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ''ЂАВОЉЕ ВАРОШИ'' -  ПРВЕ ФОТО-КОЛОНИЈЕ У ЕВРОПИ
Kategorija: Društvo

ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ''ЂАВОЉЕ ВАРОШИ'' - ПРВЕ ФОТО-КОЛОНИЈЕ У ЕВРОПИ

Лепоте Ђавоље вароши постале су далеко познатије и свету приступачније захваљујући учесницима Међународне фотоколоније ''Ђавоља варош'' чија су дела излагана широм света.

Овамо су хрлили љубитељи природе и уметници – сликари, вајари, књижевни ствараоци и музичари – из Европе, Азије и Америке. Овде, у непресушној инспирацији, очарани задивљујућом снагом природе и опојне Радан-планине, уметници су нашли теме за стваралаштво.

                Међународна фото-колонија ''Ђавоља варош'' основана је у Ђавољој вароши 16. априла 1977. године на иницијативу Велисава Миленковића из Ниша, родом из села Ђаке, уз подршку Удружења самосталних уметника фотографије (УСУФ) Србије и Југославије (Никола Радошевић, екселенција фотографије, и Војислав Нановић), УСУФ-а у Нишу и његових предводника на челу са инжењером Живојином Жиком Миљковићем, и Скупштине општине Куршумлија, чији је председник тада био Божур Петровић, као и посленика у култури Куршумлије – наставника српског језика Радомира Милојковића, секретара Самоуправне интересне заједнице културе Радмиле Дробњак, инжењера Шумско-индустријског комбината ''Копаоник'' Милорада Мирка Миленковића, родом из села Ђаке, и других љубитеља Ђавоље вароши.

                Те, 1977. године, октобра месеца, Међународна фото-колонија ''Ђавоља варош'', једина институција те врсте у Европи, можда и у свету, регистрована је у Chalon-sur-Saloneu, у Француској, седишту EUROPHOT-а, месту рођења Ницефора Нипса (Nicephore Niepse), проналазача фотографије. Том приликом, у присуству Париске школе фотографије и чланова ЕUROPHOT-а, приређена је изложба уметничких фотографија, а такође и пројекција дијапозитива са мотивима Ђавоље вароши и околине.

                Захваљујући уметницима фотографије из земље и света Ђавоља варош је извучена из анонимности, а дела настала у овој културно-туристичкој манифестацији имала је прилике да види публика широм бивше СФРЈ, Европе, Азије, Америке, Кине, далеког Јапана...

                Инспирацију за стваралаштво овде је пронашао знаменити вајар и графичар из Ниша Александар Шакић. Осим цртежа, он је израђивао скулптуре Ђавоље вароши од коске, што је наишло на запажен публицитет на изложбама у Паризу, Њујорку, Београду, Нишу, Куршумлији...

                Књижевник из Ниша, дугогодишњи новинар и уредник Радио-Ниша, Радмило Пејић, инспирисан једном од легенди о настанку Ђавоље вароши, написао је радио-драму, која је изведена на конкурсу Радио-Београда и у више наврата емитована на сва три програма Радио-Београда, а изведена је и на европском такмичењу радио-драма у Барселони, у Шпанији.

                Према легенди, односно радио-драми, под насловом ''Ђавоља варош'', Радан-планином језде сватови. Воде младу. На врху ''вароши'' чека их младожења са својим ђувегијама. На месту Ђавоље вароши се срећу, певају и веселе се. Одједном, планином се проломи невиђена снага злих сила, праћена олујним ветром и незапамћеном непогодом. Те силе сватове претворише у земљане фигуре...

                У раду фото-колоније ''Ђавоља варош'' досад је учествовало више од стотину уметника фотографије из Србије и иностранства.

                Оснивачи Међународне фото-колоније ''Ђавоља варош'' у Ђавољој вароши су: Живојин Миљковић, председник УСУФ-а, Ниш, Велисав Миленковић, члан УСУФ-а у Нишу, Никола Радошевић, председник Савеза УСУФ-а Републике Србије, Војислав Нановић, председник Савеза УСУФ-а Југославије, Божур Петровић, председник СО Куршумлија, Љубисав Живковић из села Ђаке, код Куршумлије, Божица Миленковић, члан УСУФ-а у Нишу, Радослав Цветковић, члан УСУФ-а у Нишу, Жарко Јашовић, члан УСУФ-а из Ниша, Александар Шакић, академски вајар из Ниша, Кармен Наробе, члан УСУФ-а Словеније, Томислав Ристовић, члан УСУФ-а Србије и Милорад Миљковић из Београда.

                               

ГЕОЛОШКА РАДИОНИЦА И АТЕЉЕ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ

                ''Постоје места на земљи где се више него на другим местима, и интензивније, опажа свим чулима, где се мисли у неслућеним правцима и где је човек наведен на стваралаштво тако неумитно као што се законито дешавају промене у космичким условима. Једно од таквих места је и Ђавоља варош. На том месту је геолошка радионица, атеље, позорница, где окупљене природне силе са материјама земље изводе једну причу, која је драматична и симболична, разгаљујућа и у својој недовршености уметнички отворена. Ту се енергије времена изблиза додирују и издалека дозивају са спољашношћу и унутрашњошћу земље, с облицима и структурама, с материјама и материјалима.

                Призор надраста драматику човековог усуда, јер човек се роди и од рођења једносмерно дела ради клепсидра његове смрти, а облици Ђавоље вароши се разграђују (рецимо: умиру), али се истовремено стварају. Они су пример за двосмерно живљење – вечитост у смртности. То је анђеоски принцип стваралаштва. Обликотворна упорност без граница и краја.

                Ђавоља варош је мала, али изгледа огромна, зато што има закон и формулу. Посетиоца она не обузима само оним што се види. Удари она у скривене ослонце његовог бића. Подсети га да је део космоса, шака материја, које се спрежу и распрежу. Да му смер за делање.

                Као и остали, човек са фото-апаратом ту је део природе и учиниће оно што сама природа чини; показаће неко чудо, неку дотад невиђену чаролију'' – овако је Добривоје Јевтић, песник из Ниша, видео Ђавољу варош, а ево шта је о овом чуду природе, јула 1987. године, у Нишу записала Јеленковић Ђо Ин Фан, академски сликар из далеке Кине: ''Диван природни свет песка и камена показује човеку Ђавоља варош, што ме неодољиво подсећа на древну будистичку изреку: Једно зрно песка, један камен – један свет.

                Фотографије Ђавоље вароши одишу тајанственим светом свог аутора. Са широких видика и микро погледа они преносе пределе песка и камена у поља маште и разуздану игру боја да би публици приказали дух универзума и мудрост човека.

                Вама, организаторима изложбе, који сте десет година стварали фото-колонију ''Ђавоља варош'', шаљем срдачне честитке''.

ЂАВОЉА ВАРОШ НА СВЕТСКОЈ ИЗЛОЖБИ

                У част 28. августа 1944. године, Дана ослобођења града у Другом светском рату, 1984. године, отворена је самостална изложба уметничке фотографије, аутора Велисава Миленковића из Ниша, родом из села Ђаке код Куршумлије. Куршумлијској публици овај уметник се представио својим најновијим остварењима са различитим мотивима у црно-белој техници. За изложбу, која је отворена у просторији ''Солитера'', у Косовској улици, владало је велико интересовање. О стваралаштву Миленковића говорио је Живојин Миљковић из Ниша, а изложбу је отворио главни уметник Галерије фотографске уметности у Београду и члан Савета Фото - колоније ''Ђавоља варош'' Никола Радошевић.

                На овој изложби Велисав Миленковић је проглашен екселенцијом југословенске фотографије.

                Те вечери, на краћој конференцији за новинаре, Велисав Миленковић је с великим одушевљењем говорио о Ђавољој вароши, њеним лепотама, раду фото-колоније и будућим плановима (оснивње међународне ликовне колоније, отварање галерије и сталне поставке уметничке фотографије), сопштивши податак да се Ђавоља варош под режимом заштите нашла далеке 1924. године.

НЕПРЕСУШНА ИНСПИРАЦИЈА УМЕТНИКА

                Подсетимо, 1974. године Телевизија Београд је снимила серију од осам емисија за потребе југословенских телевизијских центара, са редитељем Александром Илићем на челу, под називом ''Национални паркови'', (Блед, Дубровник, Свети Стефан, Плитвичка језера, Копаоник, Охрид и Ђердап), међу њима и Ђавољу варош, смештену у атару села Ђаке, у недрима нетакнуте природе Радан-планине (1409), на удаљености око 30 километара југоисточно од Куршумлије.

                Једанаест година потом, септембра 1985. године, изложба уметничке фотографије, дела насталих у Међународној фото-колонији ''Ђавоља варош'', из Куршумлије се сели у Београд на међународно бијенале фотографске и филмске уметности – БЕФУ '85. које је у нашем главном граду одржано од 19. октобра до 2. новембра те године у организацији Удружења самосталних уметника (УСУФ) Југославије и Туристичке организације СФРЈ.

- На овој манифестацији учествовали су најпознатији ствараоци уметничке фотографије из земље и иностранства, а сем Ђавоље вароши,  посетили су Блед, Дубровник, Плитвичка језера, Свети Стефан и Охрид. Те године, у оквиру светске изложбе уметничке фотографије у нашем главном граду, Ђавољу варош је посетило 14 уметника из Француске, Немачке, Холандије, Белгије, Јапана, САД, Јапана, Хонг Конга и других земаља, са председником Светског савета професионалних фотографа Двајтом Барнсом на челу. Резултат боравка уметника у Међународној фото-колонији ''Ђавоља варош'' је низ изложби дела насталих у овој колонији. Сем Београда, учесници БЕФУ-а '85. представили су се љубитељима фотографије у Уједињеним нацијама, Француској, Италији, Русији, Бугарској и Аустрији. У то време изложбу цртежа и скулптура од коске са мотивима Ђавоље вароши у Паризу и Њујорку имао је академски вајар Александар Шакић из Ниша – подсећа Живојин Миљковић, један од актера ових догађаја.

                На светској изложби уметничке фотографије учествовали су: Александар Дојковић (Копар), Renate Phleiderer (Немачка), Жарко Јашовић (Ниш), Lucille Feremans (Белгија), Златимир Манић Малкус (Ниш), Татјана Миленковић (Ниш), Живојин Миљковић (Ниш), Тодор Митровић (Ниш), Irmgard Pickenpack (Немачка), Јелена Радошевић (Београд), Милица Швоб (Београд),  Слободан Војимировић (Београд), Рајна и Спаса Жижа (Београд), Dwight Barnes (САД), Велисав Миленковић (Ниш), Werner Thiel (Немачка), Александар Шакић (Ниш)...

У наредној години, почетком јесени, овамо ће стићи екипа Телевизије Француске и снимити емисију о Ђавољој вароши. О овом феномену природе убрзо ће писати и штампа у Кини.

ЂАВОЉА ВАРОШ У БЕЧКОЈ ''СЕЦЕСИЈИ''

                Године 1998. уметничке фотографије Ђавоље вароши, аутора Велисава Миленковића (1934-2002), Живојина Миљковића и Милутина Рајковића, настале у Међународној фото-колонији ''Ђавоља варош'', у оквиру светске изложбе професионалне фотографије, нашле су се у ''Сецесији'' у Бечу, најстаријој галерији у Европи, посвећеној модерној уметности, чији је основни задатак да приказује актуелни развитак аустријске и светске уметности.

                У част сто година ''Сецесије'', на којој је златним словима написано: ''Времену уметност, уметности слобода'', у овом, једном од архитектонских знаменитости Беча, коју је 1898. године пројектовао тада тридесетогодишњи архитекта Јозеф Марија Олбрих, под називом ''Један век уметничке слободе'', осмишљена је и отворена изложба која приказује 200 дела 130 уметника из 17 земаља света.

                Осим сликарства, вајарства, филмске и видео уметности, изложба обухвата и уметничку фотографију и обиман документациони материјал. Поред дела оснивача ''Сецесије'' - Густава Климта, Кола Мозера и Јозефа Хофмана - ''Један век уметничке слободе'' приказана су и дела Огиста Родена, Медарда Роса и Ђованија Сећантинија из ранијих поставки ''Сецесије''. Фердинанд Ходлер, Едвард Мунк и Егон Шиле славу су стекли излажући своја дела у овој галерији. Сем њих, у ''Сецесији'' су излагали и ретроспективе имали Бекман, Кандински, Кислер, Матис, Мондријан и Пикасо.

                Велисав Миленковић, који је рођен и одрастао у селу Ђаке код Куршумлије, аутор неколико књижевних дела, међу којима се истиче роман ''Липарије'', објављен под псеудонимом Висо Вилогор, на овој изложби се представио својим остварењем под називом ''Срби васкрсавају''. То је уметничка фотографија Ђавоље вароши, необичне композиције и колорита, која је наишла на запажен публицитет међу ствараоцима и посетиоцима изложбе.

                Изложба је из Беча пресељена у Немачку, у Келн, а као стална поставка ''Сецесије'', потом је обишла највеће светске метрополе уметности.

                Тако су се, захваљујући Међународној фото-колонији ''Ђавоља варош'' и њеним учесницима, страним и домаћим (Драгослав Величковић, Данило Дачић, Драгиша Стојановић, Небојша Станковић, Жарко Јашовић, Златимир Манић, Тодор Митровић, Драган Димитријевић, Аница Савић, Татјана Миленковић...), који су, сви се слажу, пронели славу Ђавоље вароши, Куршумлије и Србије широм света, уметничке фотографије српских мајстора нашле у галерији знаменитих дела европске и светске уметности.

Текст: Радољуб Глигоријевић